Početak

   Kontakt

   O knjizi

   Beograđani

   Foto galerija

   O Beogradu

   Istorija grada

   Korisne informacije

"Došavši, nađoh najkrasnije mesto od davnina, preveliki grad Beograd,
koji je po slučaju razrušen i zapusteo. Sazdah njega i posvetih ga
Presvetoj Bogorodici."
 

Despot Stefan Lazarević (1377-1427)
Ratnik i pesnik, prvi je od Beograda napravio
prestonicu svih srpskih zemalja kada ga je dobio na
poklon od Ugarske. Postao je Knez u dvanaestoj
godini, posle pogibije svog oca Kneza Lazara u
Kosovskoj bici. Bio je jedan od najobrazovanijih ljudi
svog doba, a istakao se i junaštvom u bitkama kod Rovina, Nikopolja i Ankare. Bio je najugledniji od 24
viteza Zmajevog reda. Podsticao je graditeljstvo i umetnost. Od kada je despot Stefan Lazarević 1403.
godine Beograd posvetio Presvetoj Bogorodici i dao
mu status prestonice, grad je kao svoju Slavu uzeo
Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan. Ova zavetna
Slava simbolično ukazuje na uzdizanje - vaznesenje
grada iz pepela i veru u dobru budućnost.
 

  Znameniti Beograđani:

  Mihailo Petrović

  Dragoljub Aleksić

  Radivoj Korać

  Olivera Katarina

  Dušan Radović

  Budimir Blagojević

  Branko Pešić

  Branko Pešić

  Dragoslav Šekularac

  Bogdan Tirnanić

  Mira Trailović

  Bratislav Petković
 
  Nikola Spasić

  Jovan Bulj
 

Milutin Milanković (1879-1958)

Milunka Savić (1888-1973)
Žena sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja.
Devet puta ranjavana. Mogla je ručnom bombom
da pogodi gde zamisli. Prijavila se u srpsku vojsku
predstavljajući se kao muškarac umesto brata koji
je dobio poziv za mobilizaciju u srpsko-bugarskom
ratu 1913. godine. U bici na Bregalnici dobila je prvu
medalju za hrabrost i kaplarski čin. Tada je prvi put
ranjena i u bolnici je otkriveno da je žena. U Prvom
svetskom ratu, prvi orden Karađorđeve zvezde sa
mačevima dobila je posle Kolubarske bitke u kojoj je sama (!) zarobila 20 nemačkih vojnika. Drugi orden
Karađorđeve zvezde sa mačevima je dobila posle

bitke na Crnoj reci 1916. godine kada je sama zarobila 23 bugarska
vojnika. U Solunu je za opkladu sa francuskim generalom Morisom
Sarajom pogodila bombom flašu konjaka postavljenu na udaljenost od
40 metara. Osvojenih 19 preostalih flaša iz sanduka sa konjakom iz
1880. godine je podelila vojnicima iz svoje čete. Odlikovana je i sa dva
Francuska ordena legije časti, ruskim ordenom Georgijevskog krsta,
engleskim ordenom Svetog Majkla, medaljom „Miloš Obilić“... Jedina je
žena na svetu koja je odlikovana Francuskim ratnim krstom sa zlatnom
palminom granom. Posle prvog svetskog rata odbila je ponudu da se
preseli u Francusku i dobije njihovu penziju i ostala da živi u Beogradu
gde su vrlo brzo zaboravili njene zasluge. Ostatak života je radila kao
čistačica.

Ivo Andrić (1892-1975)
Književnik i diplomata. Najpoznatija dela: Na Drini
ćuprija, Prokleta avlija, Travnička hronika. Kao
diplomata službovao je u Bukureštu, Trstu, Gracu,
Marseju, Parizu, Madridu, a vrhunac diplomatske
karijere je bilo mesto ambasadora Kraljevine
Jugoslavije u Berlinu, na koje je postavljen 1939.
godine. Dan posle napada Nemačke na Jugoslaviju
napušta Berlin. Nemačku okupaciju provodi
povučeno u iznajmljenoj sobi u Beogradu pišući
svoje najpoznatije romane. Njegova dela su
prevedena na preko 40 jezika. Odlikovan je
Ordenom velikog komandira obnovljene Poljske i Ordenom velikog oficira Francuske Legije časti.
Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1961.
godine. 

Duško Popov (1912-1981)
Čuveni špijun iz Drugog svetskog rata po kome je Ian
Fleming stvorio Džejmsa Bonda - tajnog agenta 007.
Šarmantan, bogat i obrazovan, voleo je dobre
automobile i lepe devojke. Njegov predratni prijatelj
ga nagovara da počne da radi za Abwer, što Duško
prihvata i prijavljuje Britancima nudeći im da bude
dvostruki agent. Nemci su mu dali tajno ime Ivan, a
Britanci Tricikl, zbog njegove sklonosti da provede
noć sa dve devojke istovremeno. Nemci nisu znali da
je špijunska mreža koju je njihov najpouzdaniji tajni
agent napravio na teritoriji Engleske zapravo
sastavljena od operativaca MI5 koji ih snabdevaju